СПОМЕНИЦИ НОР
Пројекат: “ПОБЕДА – 75 година победе над фашизмом“

Пројекат финансира министарство одбране Републике Србије
– Ставови изражени у овим публикацијама искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају нужно званичан став Министарства одбране – 

Радио-клуб „Зрењанин“ Кеј 2. октобра 19 23000 Зрењанин Веб: https://www.yu7aop.com/ е-маил: yu7aop@gmail.com

 

 

Опис могућих локација за теренски рад

Подаци су прикупљени са циљем да се одреде могуће локације за теренски рад у оквиру реализације пројекта “ПОБЕДА – 75 година победе над фашизмом, као и за почетни материјал за израду web сајта пројекта. Примарни извор података је сајт Завод за заштиту споменика културе Зрењанин који се налази на адреси http://www. zrenjaninheritage.com, а подаци се морају користити у складу са заштитом ауторских права. На прикупљању и презентацији података радили Милутин Ђуришић и Далибор Добриловић.

Споменик 1.
Споменик подизању устанка у Војводини ,,Раоник” у Зрењанину

Скулптура је подигнута 1982. године у техници бронза. На салашу Жарка Туринског, периферији тадашњег Петровграда, (Данас насеље Багљаш, Баштенска улица) 23. јуна 1941. године, формиран је Штаб народноослободилачког покрета (НОП) Војводине, чиме је, само дан након напада фашистичке Немачке на Совјетски савез, практично, почео народни устанак на територији Војводине. Овај штаб касније је преименован у Главни штаб НОП Војводине, а у његови чланови били су: Данило Грујић, командант, Тоза Марковић, политички комесар и Жарко Турински, члан. Аутор споменика је Младен Маринков, вајар

Извор
http://www.skulpture-srbija.com/marinkov-mladen-167/
http://www.zrenjaninheritage.com/archives/19119

Споменик 2.
Спомен парк на Багљашу у Зрењанину

 

Спомен парк се налази у делу града који се зове ,,Багљаш”, у Улици 9. јануара. Чини га “спомен-костурница” борцима Црвене армије и Споменик жртвама фашистичког терора. Аутори су Александар Миланов и Александар Петричић
Споменик жртвама фашистичког терора
На овом простору, почетком Другог светског рата, окупатор је стрељао велики број родољуба. У спомен на невине жртве, то место је обележено подизањем споменика 1945. године, који је израђен по пројекту архитеката Александра Миланова и Александра Петричића.
Спомен костурница борцима Црвене армије
Непосредно у близини Споменика жртвама фашистичког терора, 1962. године је изграђена “спомен-костурница” погинулим Црвеноармерјцима, по пројекту архитекте Александра Милованова и Александра Петричића. До бетонске гробнице, где су пренети посмртни остаци 220 погинулих Црвеноармејаца, води улаз са два наглашена крилна зида. Изнад хумке на профилисаној бетонској основи стоји стилизована руска капа “ушенка”. Током радова на обнови споменика, постављена је спомен табла са именима свих погинулих бораца Црвене армије.

Извор
http://www.zrenjaninheritage.com/archives/19098

Споменик 3.
Споменик на Михајловачком друму

Споменик се налази на Михајловачком друму, на некадашњем салашу Душана Бошњака, месту где су 26. VII. 1941. године стрељани борци петровградског партизанског одреда: Коча Коларов, Ружа Шулман и Самуел Франк из Великог Бечкерека и Тиберије Алдан и Стојан Арсенов из Велике Кикинде. Стрељање је извршено од стране немачког окупатора као одговор на акцију саботаже у виду паљења жита, изведену претходног дана. Поводом тог догађаја, шездесетих година прошлог века подигнут је споменик са свим карактеристикама бруталистичке архитектуре, чији је аутор архитекта Тибор Бенце из Зрењанина.

Извор
http://www.zrenjaninheritage.com/archives/18789

Споменик 4.
Споменик жртвама рације фашистичког терора у Карађорђевом парку у Зрењанину

Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора 1941-1944. године, налази се на Карађорђевом тргу. Место је одабрано по сећању на простор на ком су били обешени родољуби из Панчева. Идеју за подизање споменика дао је тадашњи председник Републике – Јосип Броз, а грађен је из средстава добровољних прилога. Израдио га је каменорезац Аладар Тунер из Зрењанина, на основу пројекта архитекте чије нам је име остало непознато. Зна се једино да је архитекта био пореклом Рус, што наводи на претпоставку да је и овај споменик пројектовао Солодов.
Споменик је уствари спомен-гробница у којој је сахрањено преко 200 страдалих са територије целог тадашњег среза. Између осталих, овде је сахрањен Жарко Турински, Коча Коларов и Жарко Зрењанин – чији су посмртни остаци касније пренети на друге локације. Споменик је откривен 4. августа 1946. године, а на откривању споменика је говорио отац Соње Маринковић и мајка Коче Коларова. Као што је раније речено, аутор је највероватније Александар Солодов.

Извор
http://www.zrenjaninheritage.com/archives/19093

Споменик 5.
Споменик Црвеноармејцима код железничке станице ,,Фабрика” у Зрењанину

Споменик Црвеноармејцима се налази у оквиру жељезничке станице „Фабрика“ у Зрењанину. Посвећен је четворици бораца Црвене армије који су погинули на овој станици у борби са немачким оклопним возилом, приликом ослобађања Петровграда (данашњег Зрењанина) 02. октобра 1944. године, о чему сведочи уклесани текст на плочи споменика. У знак захвалности за учињено дело, споменик су 1945. године подигли радници станице Петровград „Фабрика“. До 1962. године овде су била сахрањена и тела погинулих, да би потом њихови посмртни остаци били есхумирани и сахрањени у заједничку гробницу на Багљашу.
Споменик налик надгробном споменику је постављен на постаменту и има правоугаони облик, са благо суженим врхом на којем се налазила звезда петокрака, која је недостајала. На предњој страни споменика је мермерна плоча са горе поменутим текстом. Гробно место погинулих ограђено је ниским бетонским зидом на којем је седам вертикалних четрвртастих конусно сужених стубова међусобно повезаних ланцима. На врху стубова се налазе изливене вазе четвртастог облика. На предњој страни, између споменика и стубова налазе се две жардињере. Сви поменути елементи су од тераца, укључујући и ниски бетонски зид којим је ограђено спомен обележје.

Извор
http://www.zrenjaninheritage.com/archives/15913

Споменик 6.
Споменик палим црвеноармејцима 1944. године – ,,РОТОНДА” у Зрењанину

Споменик палим Црвеноармејцима 1944. године налази се у Парку пионира (Планкова башта) у Зрењанину. Подигнут је по пројекту инж. Александра Солодова 1947. године, а исте године је и откривен. Према досадашњим сазнањима, породица Солодов је живела у Петровграду (данашњем Зрењанину) до 1950. године, када је након Информбироа, као совјетски грађани, емигрирала у Будимпешту. Александар Солодов је за кратко послератно време, док је боравио у Петровграду, пројектовао још неколико споменика жртвама фашизма у граду и околини.
У току рестаураторских радова, на фризу споменика је враћен натпис: „Слава херојима палим у борби против фашизма у 1944. год.“, изведен на основу сачуваних старих фотографија. Симбол вечног пламена који се налазио у центру ротонде од кога данас постоји само камено постоље, није враћен, као и црне мермерне плоче са уписаним именима погинулих које су стајале у основи ротонде и које се данас налазе у Народном музеју у Зрењанину. Плоче и вечни пламен су уклоњени након што су кости погинулих пренешене у спомен костурницу палим Црвеноармејцима на Багљашу, који је откривен 1962. године и у коју су сахрањени сви пали борци и официри Црвене армије на територији Средњег Баната.
(Парк пионира је настарији парк у граду. Према писаним изворима, подигнут је 1834. године, када је варошки апотекар Фрања Планк отворио своје имање са баштом и дао га на коришћење грађанству. У то време парк је излазио на Бегеј, а по ободу су потом били изграђени значајни објекти: Грађанска касина, Официрски дом, Градско купатило, Трговинско индустријска комора, Луткарско позориште и касније Дом младости).

Извори
http://www.zrenjaninheritage.com/archives/18792

Споменик 7.
Споменик народном хероју Жарку Зрењанину

Споменик је 1952. године постављен на главном градском тргу, на месту где се пре Другог светског рата налазио споменик краљу Петру I Карађорђевићу (а пре њега споменик Киш Ернеу). Због претварања трга у паркинг зону и изградње фонтане на том месту, 1964. године је премештен на данашњу локацију, у Улици краља Петра Првог, испред зграде некадашњег Комитета. Град је 1946. године добио ново име по Жарку Зрењанину. Аутор споменика је Раде Станковић.

Извори
http://www.skulpture-srbija.com/stankovic-radeta-280/
http://www.zrenjaninheritage.com/archives/19110

Споменик 8.
Спомен-обележје на Житном тргу

Споменик на Житном тргу у Зрењанину, код којег се сваке године обележава годишњица од трагичних догадаја из Другог светског рата, познатих као “крвави јануар” и “крвави српски Божић”. То је подсећање да су трећег дана православног Божића и на дан славе Светог Стефана, 9. јануара 1942. године, фашисти извели један од најсвирепијих злочина у Банату током окупације када су у Зрењанину, тадашњем Петровграду, Кикинди, Драгутинову, данас Новом Милошеву и Банатском Аранђелову погубили 150 родољуба.
Тридесет грађана, српске и ромске националности, који су заробљени у рацијама у јесен 1941. године у неколико банатских места, стрељано је у дворишту судског затвора у Зрењанину. Њихова беживотна тела потом су на запрежним колима превежена до Житног трга, где су обешена и где су стајала до сутрадан на месту где је изграђено спомен обележје. Према наводима, међу њима нису били само комунисти, већ и обични грађани и слободарски опредељени људи, који нису желели да прихвате немачку окупацију, а међу њима су били и неки од организатора антифашистичке борбе у средњем Банату – Лазар Мијатов, скојевка Олга Убавић и Иван Виоглавин.
Спомен-обележје на Житном тргу откривено је поводом обележавања Дана устанка народа Србије у Другом светском рату, 7. јула 1986. године.

 

Извори
https://www.zrenjaninski.com/drustvo/obelezena-78-godisnjica-od-zlocina-poznatog-kao-krvavi-januar/
http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/zrenjanin-obelezena-78.-godisnjica-od-banatskog-krvavog-januara_1082668.html
https://ilovezrenjanin.com/vesti-zrenjanin/obelezena-77-godisnjica-od-fasistickih-zlocina-u-banatu/

 

Споменик 9.
Споменик народном хероју Вељку Лукићу – Курјаку у Лукићеву

Споменик-обелиск, постављен 1950. године у центру Лукићева, у парку, посвећен је народном хероју Вељку Лукићу „Курјаку“, док су спомен плоче лево и десно од споменика, са исписаним именима палих бораца НОР-а постављене 1956. године.
Са бетонске основе споменика издиже се стуб облика издуженог правоугаоника висок 6 метара, обложен мермерним плочама. На предњој страни, при дну стуба, у плиткој ниши исклесан је лик Вељка Лукића, а изнад и испод њега је уклесан латинични текст.
Пре конзерваторско-рестаураторских радова, споменик је био у веома лошем стању, а боравак у његовој близини ризичан, првенствено због стања масивних мермерних плоча којима је обложен високи стуб. Многе плоче су попуцале, или су почеле да се одвајају од стуба, а у горњој зони обелиска, из пукотине никао је брест. Стање исписаног текста на мермерним плочама је такође било веома лоше, те је било потребно и њих обновити. Такође је предвиђено и враћање оригиналног ћириличног текста на обелиску који је деведесетих година прошлог века замењен латиничним.

Извор
http://www.zrenjaninheritage.com/archives/15537

Споменик 10.
Споменик жртвама фашистичког терора, палим борцима НОР-а и Црвене армије у Стајићеву

Споменик је посвећен заједничким жртвама фашистичког терора и палим борцима НОР-а из Стајићева, као и седморици Црвеноармејаца погинулих почетком октобра 1944. године током борби за ослобађање села од немачког окупатора. Постављен је у црквеној порти у непосредној близини православне цркве Успења Богородице.
Убрзо по завршетку Другог светског рата, већ 1946. године, је од стране Народног фронта покренута иницијатива за подизање споменика, што је исте године и учињено средствима те организације, као и прикупљеним добровољним прилозима мештана. Локација овог споменика је несвојствена споменицима посвећеним НОБ-у и остаје непознато зашто је споменик са комунистичким обележјима и симболиком типичном за ту идеологију постављен у окружењу православне цркве, у време када су те две идеологије биле веома супротстављене. Из тих разлога овај споменик представља куриозитет. Од времена постављања до данас споменику није мењан изглед, осим што недостаје црвена петокрака. Промене у односу на оригиналан изглед су настале и уклањањем некадашњег зидића око гробног места и постављања металних стубића и ланаца за исту сврху. Сви сегменти споменика су израђени од вештачког камена, са три уграђене беле мермерне плоче: две на предњој страни, од којих је горња посвећена жртвама фашистичког терора, а доња погинулим борцима у рату, док је на задњој страни плоча посвећена погинулим Црвеноармејцима „браћи Русима“.
Споменик је био у прилично лошем стању. Да би се спречила његову даља деградација, било неопходно извести конзерваторско-рестаураторске радове. Због тога су изведени конзерваторско-рестаураторски радови у виду чишћења камених и мермерних површина, санације оштећења, обнове текста, превентивне асептичке, хидрофобне и антиграфитне заштите. У склопу уређења непосредног окружења споменика у виду паретерног уређења омогућена је комуникација са спомеником, израдом прилазне стазе.

Извор
http://www.zrenjaninheritage.com/archives/15913